Pantelićev Georeport

Ušli smo u turbulentnih 40 dana tokom kojih nas čekaju izbori u Izraelu, Sjedinjenim Američkim Državama i na kraju u Španiji. U prethodnoj epizodi smo se bavili Španijom, u ovoj Izraelom, a sledeće nedelje ćemo imati specijal o Sjedinjenim Američkim Državama sa Veljkom Lalićem. Na kraju ovog Georeporta reći ćemo i par reči o izborima u Srbiji. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u CLV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. “Volim mnogo Francusku, ali je volim previše da bih bio nacionalista“, čuvena je rečenica Alberta Kamija, francuskog pisca, filozofa, nobelovca. Ako bismo sledili Kamijevu osvetljenu stazu, mogli bismo da zaključimo da u Evropi sve manje ljudi previše voli svoju zemlju. Čini se da nije moguće voditi politiku koja nije bazirana na treš ili fetiš nacionalizmu, koji se prodaje kao vrhunski patriotizam, a u multietničkim zemljama najveća etnička grupa ga često plasira kao „građanski koncept“. Jačanje ekstremne desnice i agresivnog nacionalizma na Starom kontinentu ima tri, uslovno rečeno, oca: pogrešna imigrantska politika, maligna propaganda Rusije i cilj desničarskih snaga bliskih Trampovoj administraciji da zaustave proces federalizacije EU i da kreiraju Evropu nacija, gde bi od EU ostalo samo jedinstveno tržište i ništa više. Nesposobnost tzv. mejnstrim vladajućih stranaka u EU da vode efikasne i svrsishodne imigracione politike, kao i…

Rusofilski analitičari u EU i SAD, nema ih samo u Srbiji, i dalje prognoziraju, ili, bolje rečeno, priželjkuju brzu pobedu Rusije nad Ukrajinom i pored toga što ih vreme „džentlmenski“ demantuje već četiri i po godine. Međutim, postoji i druga strana medalje. Varaju se i oni koji misle da će, bez obzira na to kako se rat završi, Rusija izaći toliko oslabljena da neće više predstavljati pretnju EU. Čak i da Putinov režim izgubi rat sa Ukrajinom, on ostaje glavni strateški problem EU. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Odlazeći predsednik Francuske Emanuel Makron jeste uspeo u nameri da oslabi, gotovo obesmisli, umerenu desnicu i umerenu levicu, ali je istovremeno proizveo mnogo veću kolateralnu štetu jer je delegitimizujući socijaliste i republikance ojačao ekstremnu desnicu i radikalnu levicu, otvarajući put za Marin Le Pen i Žan-Lika Melanšona. Drugo negativno nasleđe Makrona biće veoma nestabilan politički sistem budući da je došlo do „balkanizacije“ partijske panorame i budući stanovnik Jelisejske palate neće imati otvoren put za dobijanje većine u Nacionalnoj skupštini, čak i u slučaju da raspiše vanredne izbore, što je vrlo verovatno imajući u vidu aktuelni parlamentarni sastav. Od izbora za Evropski parlament i zatim prevremenih parlamentarnih izbora Francuska se nalazi u konstantnoj političkoj krizi budući da u Nacionalnoj skupštini ne postoji stabilna većina. Predsednik Makron je u drugom mandatu promenio pet premijera za četiri godine, nešto što se u Francuskoj nije videlo još iz perioda Četvrte republike…

Sahrana pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i prvostepena presuda za ratne zločine Hašima Tačija probudili su zle duhove na prostoru bivše Jugoslavije i velika većina političkih partija pokušava da maksimalno profitira od poteza predsednika Srbije Aleksandra Vučića da dozvoli organizaciju sahrane uz vojne, verske i druge počasti Mladiću, kao i odluku Kosovskih specijalizovanih veća da osude Tačija na 25 godina zatvora. U novom Georeportu, Željko Pantelić objašnjava zašto EU neće suspendovati pregovore sa Srbijom, zašto je malo verovatan gruzijski scenario u Srbiji, šta čeka BiH uoči i nakon izbora, ali i u kakvoj je situaciji Crna Gora, posebno zbog Andrije Mandića. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Saudijska Arabija i Iran su dva suprotna sveta i pored toga što su veoma mlade nacije imajući u vidu da je prosečna starost u obe zemlje oko 30 godina. U novom „Georeportu“ Željko Pantelić objašnjava koje su sličnosti i razlike između dva režima i ko će pobediti u trci za prevlast – koja se seli i na atomski nivo. Obe zemlje su diktature, surove i bezobzirne, razlika je u tome što kraljevska familija u Rijadu kupuje privilegijama i blagostanjem društveni konsenzus i vernost podanika, dok teokratski režim u Teheranu nema ni prirodna bogatstva ni druge izvore prihoda koji bi mu omogućili da kupuje poslušnost građana i zato upotrebljava brutalnu silu, uključujući javna vešanja disidenata i slobodoljubivih ljudi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sporazum Izraela i Grčke nazvan „Ahilov štit“ odgovor je Atine i Jerusalima na neoimperijalnu politiku Turske, odnosno prva konkretna akcija mediteranskih zemalja koje ne žele da sede skrštenih ruku dok Ankara uspostavlja kontrolu nad istočnim Mediteranom. U novom „Georeportu“ Željko Pantelić objašnjava kako su Turska i Izrael od dobrih odnosa, pa čak i susreta Netanjahua i Erdogana, stigli do ovoga gde su sada. Do radikalne promene dolazi u poslednjih par godina sa potpisivanjem Avramovih sporazuma, ratom u Gazi, svrgavanjem režima Bašara el Asada u Damasku u režiji Turske, zauzimanjem Nagorno-Karabaha i proterivanjem Jermena, i na kraju vojnom intervencijom protiv Irana, ili bolje rečeno turskim osujećivanjem plana Izraela da upotrebi Kurde kao trupe na terenu u gašenju Islamske Republike i rađanju nove Persije. Pročitajte: Uloga Grčke u sukobu Turske i Izraela https://velikeprice.com/svet/plava-otadzbina-uloga-grcke-u-sukobu-turske-i-izraela/ Samo za publiku Georeporta — 60% popusta na pretplatu:…

U teškim vremenima, svaki incident postane metafora. Tako je i poraz Nemačke od Paragvaja na Mundijalu postao slika i prilika ekonomske krize, političke nestabilnosti i nacionalnog lutanja Savezne Republike. Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/ Umesto da od Nemačke kreira predvodnika nove Evrope, sposobne da na ravnoj nozi sedi za stolom sa planetarnim igračima, Merkelova je sanjala i zamišljala Nemačku kao „veliku Švajcarsku“, ili kako je slikovito odgovorila na pitanje šta joj prvo padne na pamet kad pomisli na Nemačku: „na kuću sa čvrsto zatvorenim prozorima“. Šteta što je ista Angela Merkel zatvorila tu kuću za države Zapadnog Balkana, a otvorila za milione izbeglica čiji je dolazak oživeo tada umiruću Alternativu za Nemačku. Šesnaest godina blagostanja, sigurnosti i bezbrižnosti sa Merkelovom, Nemci, ali i dobar deo EU, plaćaće decenijama. Šreder je izlečio tokom svoja dva mandata u Berlinu „bolesnika Nemačku“,…

Evropske vrednosti i spoljna politika Vučićeve Srbije teme su novog Georeporta. Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/ Borba protiv evropskih vrednosti u Srbiji je u suštini politika opstrukcije približavanja i integracije Srbije u EU. Po pravilu, evropske vrednosti se zlonamerno mešaju sa liberalizmom, neoliberalizmom i globalizacijom ili se apostrofiraju kao zapadne vrednosti kada se želi sakriti veoma rašireni antiamerikanizam, ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi. U spoljnoj politici zvaničnog Beograda važi maksima: ništa nije istina i sve je moguće. Svakom partneru se priča ono što bi želeo da čuje, a svako, uslovno rečeno, „iskakanje“ pravda se floskulom da se radi o izjavama za unutrašnju upotrebu. Evropskim partnerima se servira priča da je potrebno obuzdavati nacionaliste koji gledaju ka Moskvi i Pekingu, a Kinezima i Rusima plasira se narativ o pretnji od obojenih revolucija i o podmukloj Evropskoj uniji…

Dobro došli u CXLVII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. Midterm izbori u novembru u SAD bi mogli da uđu u istoriju kao momenat kada su socijalisti stavili pod svoju kontrolu Demokratsku stranku. Berni Sanders više nije sam. Aleksandrija Okasio-Kortez je nacionalno prepoznatljiva zvezda američke politike – drugi par rukavica su njene šanse da bude kandidat demokrata na predsedničkim izborima i da zatim pobedi u trci za Belu kuću; Zohran Mamdani, gradonačelnik Njujorka, uzor je nove levice koji se ne zaustavlja na granicama SAD, a izbor Abdula el Sajeda za kandidata demokrata u trci za Senat u Mičigenu dokaz je snage novog talasa radikalne i socijalističke levice. Američki „socijalisti“, ili bolje rečeno članovi Demokratskih socijalista Amerike, i galaksija političara koja kruži oko njih – El Sajed, primera radi nije član DSA – osvojili su srca pre svega mladih Amerikanaca, ispod 35 godina, i zahvaljujući upotrebi društvenih mreža mogu da nadomeste nedostatak finansijske podrške i nepoverenja među…

Novo izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča govori o uzrocima i posledicama krize između Maroka i Španije, ali i svega što je slučaj Seuta otvorio. Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/ Jedno od negativnih nasleđa koje je Angela Merkel ostavila današnjoj Nemačkoj i Evropskoj uniji jeste tretiranje imigracija kao humanitarnog i pitanja ljudskih prava i sloboda, a ne kao bezbednosnog i geopolitičkog. EU i danas ima problem da prihvati činjenicu da su migracije postale geopolitički instrument država odakle polaze ili kroz koje prolaze talasi imigranata a da su na unutrašnjem planu glavni argument i oružje ekstremne desnice i neka vrsta pogonskog goriva za njihovo jačanje. Odlazak Velike Britanije iz EU popločan je strahom od invazije imigranata, a na istoj anksioznosti se bazira popularnost Faražove Reform UK. Povratak Trampa u Belu kuću trasiran je Bajdenovom samoubilačkom imigracionom politikom. Angela Merkel je…

Dobrodošli u CXLV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. Da odmah na početku parafraziramo Marka Tvena: vesti o kraju američke dominacije na planeti prilično su preterane. Percepcija je često važnija od realnosti, pogotovo u politici. Zato je uverenje, veoma rašireno među samim Amerikancima, da je njihova zemlja u fazi opadanja i slabljenja – istina, iz različitih motiva, ako pitate Trampove fanove i protivnike aktuelnog predsednika SAD – važnije od stvarnosti, koja je prilično drugačija. Na drugoj strani, propaganda, cenzura, upotreba sile i drugih instrumenata za kontrolu i kažnjavanje ljudi na unutrašnjem planu, kao i čitav ešalon korumpiranih lidera u Evropi, Africi, Aziji i Latinskoj Americi, kreirali su lažni mit o nezaustavljivom usponu Kine u planetarnog hegemona. Taj narativ podržavaju i delovi antizapadno i evrofobično nastrojene intelektualne i akademske elite, koja u Evropskoj uniji i Americi vidi trun u oku, a ne vidi balvane u očima Kine. Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰…

Marin Le Pen je dobila šansu da vodi kampanju za predsedničke izbore sledećeg proleća, ali to još ne znači da će na tim izborima učestvovati. Iznad njene kandidature i dalje visi kao Damoklov mač izjašnjenje Kasacionog suda, najavljeno za početak proleća. Francuska se nalazi u veoma neizvesnoj situaciji budući da bi moglo da se dogodi da Nacionalno okupljanje ostane bez kandidata na predsedničkim izborima. Naime, poslednji dan za prijavu učesnika trke za Jelisejsku palatu je 19. mart. Kako god sud da se izjasni pre tog datuma, Nacionalno okupljanje će moći da zameni Le Penovu Žordanom Bardelom. Međutim, ako presuda bude doneta između 19. marta i 18. aprila i ona bude negativna za Le Penovu, Nacionalno okupljanje će ostati bez kandidata, osim ako ne bude pronađeno neko sui generis rešenje, interpretirajući dosta široko norme koje predviđaju zamenu kandidata posle zatvaranja predsedničke izborne liste. Ipak, veruje se da će Kasacioni sud imati u vidu politički aspekt i posledice koje bi proizvela njihova…

Dobro došli u CXLIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Pre četiri i po godine ruska agresija na Ukrajinu otvorila je vrata EU Kijevu, a vlasti u Srbiji su odlučile da ista ta vrata defakto zatvore. Danas nije lako zaključiti da li je režim u Beogradu iskoristio rusku invaziju da svojom voljom stavi evropske integracije Srbije na mrtvi kolosek ili se radi o nekim drugim motivima koji još uvek nisu poznati ili dovoljno rasvetljeni. Veoma je nezahvalan posao tumačiti istoriju dok se ona događa. Pre više od jednog veka austrijski pisac Robert Muzil je u svom eseju „Nemoćna Evropa“ konstatovao da se ništa ne vidi kada se istorija događa pred vašim očima, odnosno da je nije moguće shvatiti racionalno. Međutim, u prethodnih godinu dana se na primeru Ukrajine i Srbije jasno videlo kada i zašto (ne) funkcioniše tzv. meka moć EU. Ključna razlika je u tome što u Ukrajini gotovo svi politički faktori, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i njegovu partiju Sluga naroda, nedvosmisleno žele da njihova zemlja…

Dobro došli u CXLII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima odlične personalne odnose sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Sa izuzetkom bivše ministarke spoljnih poslova Analene Berbok odnosi sa svim nemačkim administracijama su bili dobri. Relacije sa Italijom i Španijom su tradicionalno prijateljske a i sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom su korektne. Postavlja se pitanje, ako Vučić ima prisne ili korektne odnose sa svim ključnim liderima EU i NATO-a, zašto preko režimskih medija vodi kampanju protiv Zapada i zašto širi antizapadno raspoloženje i priče o „obojenoj revoluciji“ u režiji Zapada? Drugo intrigantno pitanje, ako je Vučić u tako dobrim odnosima sa svima najvažnijim šefovima država i vlada u EU, zašto je Srbija blokirana već pet godina u procesu evropskih integracija? Treće pitanje se odnosi na građane Srbije, zašto na sledećim izborima neće imati nikakvu ulogu na konačni rezultat činjenica da je vlast poslednje poglavlje u pregovorima sa…

Povodom 250 godina od donošenja američke Deklaracije o nezavisnosti, u specijalnom izdanju Georeporta, Željko Pantelić i njegov gost Veljko Lalić, glavni urednik Velikih Priča, seciraju “američki eksperiment”, ali i sve naše predrasude o Sjedinjenim Državama. - Kako se desilo da Ameriku za 250. rođendan vodi Donald Tramp, čovek koji se divi monarhiji? - Kako izgleda Amerika danas? - Kako bismo danas živeli da nakon Drugog svetskog rata nije bilo uspona Amerike? - Zašto u Srbiji i dobrom delu Evrope smatraju Amerikance „neznalicama i kaubojima”, iako statistika pokazuje da oni u proseku čitaju više knjiga i posećuju više izložbi od Evropljana? - Ko je stvarno iza kulisa, ko zaista vlada svetom? Odakle SAD crpu snagu? - Zašto je mit da je Amerika jedva čekala da sruši Jugoslaviju i koje su druge najveće zablude srpsko-američkih i balkansko-američkih odnosa? - Šta će doneti izbori u novembru i kako će izgledati Amerika za pola godine, dve godine, deceniju? Dva sata kvalitetnog spoljnopolitičkog programa za sve…

Novo izdanje Georeporta pred vama drugačije je od ostalih jer je posvećeno u celosti Sarajevskom atentatu na Vidovdan 1914. godine i motivima za početak Velikog rata. Pojedini istoričari prave paralelu sa vremenom koje je prethodilo početku Prvog svetskog rata sa današnjim okolnostima, naravno sa drugim glumcima, ali više-manje istim ulogama. Pomenuto poređenje bazira se na neshvatanju dobrog dela javnosti pripreme pozornice za rat. Pre sto i kusur godina Evropa je izlazila iz perioda nazvanog „belle еpoque“ baš kao što sada izlazi iz berićetnog perioda nakon pada Berlinskog zida ne uviđajući da se planetarna pozornica promenila. Kao da smo ponovo postali „mesečari“, kako je ondašnju Evropu definisao u svom istorijskom bestseleru Kristofer Klark. Posebnost našeg ugla gledanja je u tome što smo ovu priču bazirali isključivo na britanskim izvorima, odnosno londonskom „Tajmsu“ uz dodavanje konteksta, tamo gde je bilo neophodno. Listajući brojeve „Tajmsa“ s kraja proleća i početka leta 1914. godine, stiče se…

Španci se više ne dele na frankiste i antifrankiste, već na antifrankiste i antiantifrankiste, sa jednakim nabojem, održavajući u životu teoriju o dve Španije koje su naučile da žive jedna pored druge, ali ne i zajedno. Nijedan član PSOE ne može da pređe preko činjenice da je Narodnu partiju osnovao Manuel Fraga Iribarne, Frankovo političko dete. Na drugoj strani, i narodnjaci imaju čitavu lepezu istorijsko-kulturoloških motiva zbog kojih je koalicija sa socijalistima isključena. Identitetske razlike su toliko velike da bi i sam pokušaj kreiranja velike koalicije predstavljao neoprostivu izdaju. Španija nema konsensualni bipolarni politički sistem kao Nemačka, već konfliktualni. Velika koalicija bila bi smrtonosna i za socijaliste i za narodnjake, budući da bi posle tog iskustva, na sledećim izborima, obe političke formacije bile pregažene od ekstremne levice, odnosno ekstremne desnice. Odnosno, PSOE bi završio kao grčki PASOK, a narodnjake bi zadesila sudbina republikanaca (bivših degolista) u Francuskoj.…

Postoje dve Turske i dva Erdogana. Turska iz nedelje u nedelju postaje sve više distopijsko društvo. Reis Erdogan, svestan sve većeg značaja Turske za evropske partnere, od zaustavljanja imigrantskih talasa, preko energetskih do ekonomskih odnosa, više ne zazire od despotskog ponašanja, gašenja sloboda, diskriminacije manjina i eliminacije političkih protivnika kroz montirane sudske procese. Na spoljnom planu Ankara postaje sve važniji igrač, toliko da je u diplomatskim krugovima nazivaju „evropskom Kinom”, načelno se drži van sukoba, ali je u svakom mirođija, jača svoju poziciju i interveniše preko proksija, kao u slučaju Sirije, Libije, Somalije i Nagorno-Karabaha. Rečju, nekrunisani sultan je ostvario na unutrašnjem i spoljnom planu sve o ono o čemu je maštao Slobodan Milošević i što bi danas želeo Aleksandar Vučić. Njihova komparativna mana je što Srbija nije dovoljno velika za njihov ego, kao što je Turska za Erdoganov. 🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast 🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu…

Bitka za dominaciju nad planetom u 21.veku će se voditi u Tajvanskom moreuzu. Kina ne može da postane najjača sila na svetu bez Tajvana, SAD ne mogu da ostanu planetarni hegemon ako ispod njihovog kišobrana nije “nepotopivi nosač aviona”, kako je Tajvan definisao američki general Daglas Mekartur tokom Korejskog rata. Američki i kineski generali se slažu da u sledećoj deceniji može da bukne rat na zapadnoj obali Pacifika dok se na obe strane navikavaju na ideju da bi moglo da dođe do konflikta. Tajvan je već jednom bio moneta za potkusurivanje u odnosima Vašingtona i Pekinga i zato u Tajpeju strepe od Donalda Trampa, trgovca zalutalog u politiku, dovoljno narcističnog i naivnog da zbog jednog ili par unosnih kratkoročnih poslova dovede u pitanje geostrateške prednosti i pozicije SAD na duge staze. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Lokalni izbori u Engleskoj i nacionalni u Škotskoj i Velsu označili su kraj jedne političke epohe i pre svega smrt dvopartijskog sistema torijevaca i laburista koji je, s vremena na vreme, korigovala Liberalno-demokratska partija u prethodnih sto godina. Istovremeno, osim što je partijska pozornica na Ostrvu balkanizovana, u svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva najpopularnije su nacionalističke partije, bilo da se radi o Engleskoj, Škotskoj, Velsu ili Severnoj Irskoj. Nakon teškog poraza na izborima, kao i ostavki članova njegove vlade, premijer Kir Starmer je politički preživeo, ali samo do jeseni. 18. juna se održavaju dopunski izbori za Vestminster i na njima će učestvovati najpopularniji laburistički političar i gradonačelnik Mančestera, Endi Bernam, zvani “Kralj Severa”. Podsetimo, poslaničko mesto u britanskom parlamentu je conditio sine qua non za premijersku funkciju. Upravo ta činjenica je produžila boravak Starmeru u Dauning stritu na još par nedelja, najviše par meseci. Jednostavno, laburisti ne…

U novom Pantelićevom Georeportu govori se o motivima i pozadini pisma nemačkog kancelara Fridriha Meca o Ukrajini i proširenju EU. Objašnjavamo šta znači „postepeno članstvo“ za države Zapadnog Balkana a šta sui generis rešenje za Ukrajinu, odnosno zašto „postepeno članstvo“ ne znači blokiranje Srbije i komšijskih zemalja i zašto će trebati još mnogo vremena da prođe pre nego što Ukrajina postane punopravna članica. Na stolu je i nova američka realnost u vođenju spoljne politike, odnosi Vašingtona i Moskve, relacije između SAD i EU u svetlu nove podele sveta na interesne sfere između velikih sila. Deo Georeporta posvećen je Srbiji koja umesto da ispunjava domaće zadatke, kreira nove probleme i dovodi u pitanje ispregovarane uslove sa EU. Na drugoj strani Crna Gora napreduje ka ostvarenju cilja da postane članica EU u 2028. ili 2029. godini i u tom kontekstu Podgorici ide u prilog da Island uskoči u isti voz kao i da Ukrajina dobije status sui generis unutar EU. Bosna i Hercegovina i Kosovo su u lošijoj…

Samit Donalda Trampa i Si Đinpinga u Pekingu nije bio istorijski, kako je želeo da ga predstavi američki predsednik, jer nisu postignuti dogovori koji bi promenili pravac relacija Vašingtona i Pekinga, štaviše samo je utvrđeno ono što se zna već godinama: Tajvan je crvena linija i Pekinga i Vašingtona. Tramp je pre devet godina bio poslednji stanovnik Bele kuće u zvaničnoj poseti Kini. Od Trampovog boravka u Pekingu u jesen 2017. godine američko-kineski odnosi su na nizbrdici. Trgovinski rat, pandemija kovid-19 raširena u Vuhanu, lansiranje kineskih balona za špijuniranje iznad SAD, tenzije oko Tajvana, proxy war u Ukrajini i na kraju carinski rat, doprineli su da relacije između dve zemlje budu najhladnije od uspostavljanja veza u režiji Henrija Kisindžera i Džou Enlaja na početku sedamdesetih. Udaljavanje Vašingtona i Pekinga vidljivo je i kroz broj susreta i telefonskih razgovora predsednika dveju država. U prvoj deceniji ovog veka, američki i kineski šefovi država čuli su se, u proseku, šest puta…

U ovoj epizodi se bavimo promenom vlasti u Mađarskoj, ali i u Bugarskoj i u Rumuniji. U sve tri zemlje su nacionalisti i ultranacionalisti odigrali važne uloge, bez obzira na to da li se kvalifikuju kao proevropske, evroskeptične ili čak antievropske, u promenama vlasti u Budimpešti, Sofiji i Bukureštu. Tisa Petra Mađara ima dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu i prema najavama trebalo bi da približi Budimpeštu Briselu, dok je veliko pitanje kojim putem će krenuti Bukurešt i Sofija. Za razliku od Mađarske, Rumunija i Bugarska nisu postavljale klipove u točkove EU, štaviše, ako izuzmemo ponašanje Bugara prema Severnoj Makedoniji, bili su prilično konstruktivni, pogotovo kada je u pitanju zaštita spoljnih granica EU. Zato su i nagrađeni ulaskom u šengenski prostor, a Bugarska i ulaskom u evrozonu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sve izvesniji ulazak Crne Gore u EU, sa strankama na vlasti koje u svom imenu imaju pridev „srpska“ (Nova srpska demokratija), direktan je dokaz da niko u Evropi nema ništa protiv Srba ili Srbije. Crna Gora je i primer da, kada postoji želja, motivisanost i rešenost onih koji vode državu da ispunjavaju uslove i da približavaju svoju zemlju članstvu u EU, rezultati postaju vidljivi i opipljivi. Srbija i Crna Gora su danas postale dijametralni primeri kako ne treba i kako treba raditi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U Nemačkoj je decenijama važio slogan „nikad više rat“, a sada nemačke obaveštajne službe najavljuju mogućnost da Savezna Republika bude napadnuta do kraja ove decenije. Kancelar Fridrih Merc definisao je novonastalu situaciju rečenicom: „Nismo u ratu, ali nismo ni u miru.“ Pacifizam je u Nemačkoj bio način života čiju su cenu plaćali drugi i više se radilo o želji da se ne „prljaju ruke“, čuvajući konformizam, nego što je posredi bila iskrena ljubav prema miru. Berlin je potpuno nespremno dočekao geopolitičke promene na planeti. I pored serije signala prethodnih decenija, u Berlinu su sve do početka ruske invazije na Ukrajinu glumili nojeve. Tako je Savezna Republika postala najranjivija zemlja među velikim evropskim NATO članicama: ima najveći logistički i infrastrukturni vojni deficit, najgore opremljenu i obučenu vojsku i, što je najosetljivije za jednu zemlju, nevoljno stanovništvo da brani otadžbinu podnoseći žrtvu i lišavajući se ugodnosti, benefita i blagostanja. Hosted on Acast. See…

Ne treba uzimati previše dramatično otvorene pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će rasturiti NATO. Nije čak alarmantna ni pozicija državnog sekretara Marka Rubija, koji je dao kredit Trampovom stavu da je Alijansa „tigar od papira“. Borba za Trampovo nasleđe se zahuktala i Rubio ne želi da ostavi slobodan prostor svom glavnom rivalu za republikansku kandidaturu 2028. godine, potpredsedniku Džej Di Vensu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Avantura u koju su Engleze, Škote, Velšane i Irce sa Alstera gurnuli Boris Džonson, Najdžel Faraž i Džeremi Korbin, uz velikodušnu podršku Kremlja ali i Donalda Trampa, počinje da ispostavlja svoje paprene račune. Pokojni Jevgenij Prigožin nije samo vlasnik Vagnera već je i osnivač najveće planetarne fabrike trolova “Internet Reasearch Agency” koja već godinama širi lažne vesti, unosi konfuziju, propagira teorije zavera i denigrira EU, SAD i NATO. Referendum za Bregzit bio je prvi veliki uspeh ruskih trolova i botova koji je drastično povećao apetit i ambicije Moskve. Bez Džeremija Korbina na čelu Laburističke stranke, logističke podrške Moskve na društvenim mrežema i medijima pod kontrolom Ruperta Mardoka, dvojac Najdžel Faraž i Boris Džonson verovatno ne bi uspeo da realizuju Bregzit. To su činjenice kojih se “bregziteri”, ali i Britanci generalno, stide, štaviše veoma burno reaguju pokušavajući da negiraju realnost. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj zakazani za 12. april daleko prevazilaze značaj koji ima panonska zemlja u Evropi, ali i na planetarnoj tabli. Opstanak na vlasti Viktora Orbana jedan je od prioriteta barjaktara suverenizma, neliberalnih demokratija, ali i autokrata, diktatora i predsednika koji žele da razbiju Evropsku uniju i uguše liberalne demokratije. Podršku Orbanu, svako na svoj način, pružili su predsednik SAD Donald Tramp, Kine Si Đinping, Rusije Vladimir Putin, izraelski premijer Benjamin Netanjahu i čitava lepeza lidera tzv. Patriota, od Marin Le Pen u Francuskoj i Matea Salvinija u Italiji do Gerta Vildersa u Holandiji i Santjaga Abaskala u Španiji. Uz lidera Fidesa je i deo regionalnih političkih lidera, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bivšeg trostrukog premijera Slovenije Janeza Janšu i bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika. U slučaju Srbije, ostanak Orbana na vlasti višestruko je važan za režim u Beogradu. Prvenstveno zbog kineskog Novog puta svile,…

Dobro došli u CXXVII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi se vraćamo ratu u Persijskom zalivu. U Vašingtonu, Jerusalimu i Teheranu svi već uveliko spremaju narativ za proglašenje „pobede“, a Vladimir Putin, Si Đinping i Redžep Tajip Erdogan čekaju i nadaju se negativnom epilogu rata za Sjedinjene Američke Države i Zapad u celini, da bi povukli sledeće poteze. Za ruskog predsednika takav ishod bi značio povećanje šansi da završi u svoju korist invaziju na Ukrajinu, za kineskog lidera otvorio bi put za osvajanje Tajvana, po mogućstvu mirnim a ne ratnim sredstvima, i na kraju za turskog predsednika to bi bio dobar uvod u završni obračun sa Izraelom za vodeću poziciju u istočnom Mediteranu i na Bliskom istoku. Na Bliskom i Srednjem istoku, već vekovima, važi pravilo da je mnogo važnije kako nešto ili neko izgleda nego kakav je zaista. Izrael je sledeći tu maksimu izgradio čitavu svoju politiku do 7. oktobra 2023. godine a Islamska Republika je bazirana na projektovanoj slici koju širi…

Dobro došli u CXXVI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi bavimo se Zapadnim Balkanom i velikim promenama u politici proširenja EU. Ona je dobila svoju, kolokvijalno rečeno, severnu dimenziju, sa izvesnim ulaskom Islanda, mogućim povratkom Velike Britanije i eventualnim učlanjenjem Norveške. Nova dimenzija može da bude od velike pomoći za finalizaciju i osiguravanje ulaska Crne Gore u EU u relativno kratkom roku, a istovremeno obesmišljava ideje o nepotpunom članstvu u EU. Zajedničko pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame, objavljeno u nemačkim medijima, sa predlogom da Srbija i Albanija, ali i druge zapadnobalkanske zemlje, uđu u Šengenski sporazum i Jedinstveno tržište, ostavljajući punopravno članstvo u EU za neka druga vremena, samo je na prvi pogled iznenađujuće. Na papiru, Ramin i Vučićev predlog zvuči privlačno za pojedine evropske lidere, čak i u velikim članicama EU, ali se u realnosti sudara sa nepremostivim preprekama, logikom, ali i…

Dobro došli u CXXV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi bavimo se srpsko-američkim odnosima, ali i generalno odnosom nove Trampove administracije prema našem regionu. Prioritet Vašingtona u Srbiji i generalno na Balkanu je da izbaci Rusiju sa našeg poluostrva u bezbednosnom i energetskom sektoru i da suzi prostor delovanja Kine koliko god je to moguće. Sa velikom znatiželjom očekuje se objavljivanje prve tzv. „crne liste“, po novom američkom Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane, na kojoj će biti i imena ljudi iz Srbije. Ta lista bi trebalo da izađe na svetlost dana do kraja marta ili početkom aprila. Takođe, Trampova administracija ima nameru da krajem ove godine ili u prvoj polovini sledeće vrati na sto pitanje odnosa Srbije i Kosova i pokuša da ga reši. Čeka se presuda Hašimu Tačiju, ali i novi izbori na Kosovu. Generalno, prema rečima naših kontakata u sedištima SAD i EU, niko nije mogao da pretpostavi da će odnosi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Trampove administracije…

Sukobi na Bliskom i Srednjem istoku nisu seme dugo najavljivanog – i srećom još neostvarenog – trećeg svetskog rata već prvog globalnog verskog rata. Lideri svih država u sukobu su verski fanatici ili su veoma bliski krugovima zadrtih religioznih propovednika, počev od američkog predsednika Donalda Trampa i njegove galaksije evangelističkih crkava koje čekaju drugi povratak Isusa Hrista, izraelskog premijera Bibija Netanjahua koji je u savezu sa ultraortodoksnim partijama koje sanjaju teokratsku izraelsku državu, preko vladara zalivskih petromonarhija koji su finansirali ili finansiraju najrigidnije i najretrogradnije verzije islama, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i Azerbejdžana Ilhana Alijeva koji su reislamizovali nekada sekularne države, do Islamske Republike koja je teokratska država po antonomaziji. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 123, specijalnom izdanju Georeporta analiziramo sa direktorom i glavnim urednikom Nedeljnika i Velikih priča Veljkom Lalićem realizaciju obećane „osvetničke politike“ Donalda Trampa. Osveta njujorškog tajkuna nije se limitirala samo na Republikansku stranku i vašingtonsku administraciju već se proširila i na spoljnopolitički plan. Osim „maltretiranja“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nadmenog i bahatog tretiranja evropskih saveznika u NATO-u, Tramp je uhapsio predsednika Venecuele Nikolasa Madura u njegovom bunkeru u Karakasu, likvidirao je iranskog vođu ajatolaha Alija Hamneja, i sada se svi pitaju – ko je sledeći? U podkastu se analizira i kampanja za midterm izbore, ali i priprema terena za izbore kandidata za predsedničku trku za Belu kuću 2028. godine. Kalifornijski guverner Gavin Njusom favorit je za demokratsku nominaciju, dok je u Trampovom okruženju već počela borba za njegovo nasleđe između potpredsednika Džej Di Vensa i državnog sekretara Marka Rubija. Drugi deo podkasta posvećen je…

Dobro došli u CCXXII izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi vraćamo reflektore na Srbiju i region Zapadnog Balkana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić igra na kartu propadanja EU ili njenog rastakanja verujući da bi tako njegova vlast bila cementirana. Što je slabija EU i što je tromiji proces proširenja, to su manje šanse da vlast predsednika Vučića bude ozbiljno ugrožena i dovedena u pitanje. Pozicije zvanične Srbije su na liniji sa politikom Trampog najbližeg okruženja predvođenog potpredsednikom Džej Di Vensom, Rusije, Kine, Turske i petromonarhija iz Persijskog zaliva. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Islamska Republika se našla u vrtlogu savršene oluje: izgubila je „osovinu otpora“, poražena je pred očima vlastitih podanika i celog sveta nekoliko puta – što nije beznačajan detalj za režim koji na propagandi bazira svoju moć i vlast – uz inflaciju, sankcije, nestašice struje, pražnjenje vodnih resursa, digitalnu cenzuru i gušenje svih ličnih sloboda. Rišard Kapušćinski, jedan od najvećih novinara XX veka, izveštavajući o padu Reze Pahlavija, zapazio je da je šah pao jer je konstruisao sistem sposoban da brani samo sebe a da ne zadovoljava potrebe naroda. Više-manje istu grešku pravi i teokratski režim kome je puko preživljavanje precrtalo sve druge prioritete. Odatle, tako surove i nemilosrdne akcije protiv građana koje režim vidi kao opasnost. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Epstinovi fajlovi u Americi i skandal Fabricio Korona u Italiji još jednom pokazuju da su seks, politika i moć neraskidivo vezani u svakom istorijskom periodu i u svakom društvu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Prosvetljeni aristokrata, čovek od integriteta, slavofil, zagovornik liberalnih ideja, demokratski orijentisan, protivnik rata protiv Srbije, patriota i neko ko bi, da je ostao živ, možda spasao "crno-žutu" monarhiju njene propasti!? Ili, mizantrop, rasista, ratni huškač, papučić svoje žene, marioneta u rukama Vilhelma Drugog i grobar Austro-Ugarske monarhije koji je sa kajzerom kovao plan kako da Austriju pretvori u provinciju Drugog rajha, samo da bi njegova deca mogla da postanu kraljevi!? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXVIII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi pričamo o Španiji, zemlji koja je izbegla sudbinu Jugoslavije, ali i dalje se ne može reći da je njen opstanak siguran o čemu svedoči i dosledno odbijanje da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. U Španiji imaju dovoljno iskusnu i dalekovidu diplomatiju da znaju da u međunarodnoj politici ne postoje slučajevi sui generis, i da se svako kršenje pravila može vratiti kao bumerang. Sa naknadnim iskustvom se može reći da je Španija preživela jer je iza Frankove diktature na čelo države došao kralj Huan Karlos a Španci su izabrali demokratiju, NATO, i pre svega EU. Sve ono što miloševićevsko-julovsko-šešeljovska Srbija ne samo da nije htela već je i prezirala, jednako kao i njihovi naslednici koji danas vladaju i dominiraju Srbijom. Rezultati su pred očima svih koji žele da vide. Italijani imaju izreku da „nema goreg slepca od onog ko ne želi da vidi i većeg gluvaka od onog ko ne želi da čuje“, odnosno „non c'è peggior…

Dobrodošli u CXVI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U prethodnim epizodama smo u više navrata objašnjavali razliku između taktičkih i strateških pobeda. U poslednjih par nedelja dobili smo još jedan veoma dobar primer za uočavanje te razlike, koju mnogi ne vide ili ne razumeju. Rusija je kao jedan od ključnih uslova za uspostavljanje mira sa Ukrajinom postavila predaju delova Donbasa koje nije uspela da osvoji. Kada je počinjala ruska invazija na Ukrajinu, Moskva je imala strateški cilj da vrati Ukrajinu pod svoju kontrolu nametanjem marionetske vlade u Kijevu. Zatim je taj cilj prekrojila u formiranje tzv. Nove Rusije, a to znači zauzimanje cele severne obale Crnog mora sve do Odese i Buče, praktično oduzimanje izlaza na more Ukrajini. Četiri godine kasnije, Moskva nije uspela da osvoji ni ceo rusofonski deo Ukrajine koji je trebalo „šapatom da padne“. Na kraju su u Kremlju, privremeno, rešili da se zadovolje taktičkom pobedom, što bi bilo kompletiranje osvajanja Donbasa i zaleđivanje sukoba na…

Dobro došli u specijalno izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča posvećeno geopolitičkom kontekstu američke intervencije u Venecueli, odnosno hapšenju Nikolasa Madura, koji je pokrao dva puta predsedničke izbore, 2019. i 2024. godine. U Evropi su samo Srbija, Belorusija, Rusija i Turska priznavale Madura kao predsednika Venecuele. Sve ostale države su, zbog izbornih krađa, bojkotovale venecuelanskog autokratu. Sjedinjene Američke Države u 2026. slave 250 godina postojanja. Za četvrt milenijuma, koliko postoje, SAD su 240 puta vodile ratove ili su realizovale, uslovno rečeno, specijalne vojne akcije na svim meridijanima. Nijedna druga država na svetu nema tako bogato ratno iskustvo kao SAD. Istovremeno, zahvaljujući useljeničkoj politici, Amerikanci imaju relativno mladu populaciju, sa prosekom ispod 40 godina. Štaviše, Amerikanci su u proseku mlađi ne samo od svojih saveznika već i od Kineza i Rusa, koji su probili granicu od 40 godina. Nije reč o banalnom, već o fundamentalnom podatku: što su nacije…

Dobro došli u CXV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U Srbiji su ćutali kada su Vojislav Koštunica i njegovi saradnici precrtali atlantske integracije iz srpske budućnosti, ćute i danas, u dobroj meri, kada Aleksandar Vučić briše evropske integracije. Predsednik Srbije defakto je zaustavio Srbiju na evropskom putu. Izostanak Srbije sa poslednjeg samita EU – Zapadni Balkan u Briselu nije izuzetak ili incident. To je poruka da zvanični Beograd ne želi da ispuni uslove za nastavak procesa evropskih integracija. Ono što je salonski nacionalista započeo, završava radikalski. Međutim, za budućnost Srbije je mnogo više zabrinjavajuća pojava da čak i oni koji se bore protiv Vučićevog režima krive EU i optužuju je, koristeći sve floskule i lažne vesti ruske i kineske propagandne kuhinje. Vlasti u Beogradu neće formalno zamrznuti evropske integracije iz taktičkih razloga, jer su svesne da bi se bez novca iz evropskih fondova, evropskih direktnih investicija, novca koji dolazi od građana Srbije iz EU i, pre…

Rusija Vladimira Putina nije napala Ukrajinu zato što je videla opasnost od njenog ulaska u NATO, koji, istini za volju, nije bio realan jer se tome protivilo nekoliko evropskih država, među kojima i dve najveće, Nemačka i Francuska. Pravi razlog bila je „evropeizacija“ Ukrajine koja je započela prevratom 2014. godine i zbacivanjem režima Viktora Janukoviča. I pored endemske korupcije i zarobljene države, promene su bile vidljive i one su proizvele veliku iritiranost u Kremlju budući da Putinov režim mnogo više zazire od tzv. meke moći EU nego od „hard power“ oličene u NATO-u. Ukrajina je bila savršen „provodnik“ ili izlog, ako hoćete, u koji su građani Rusije mogli da se zagledaju. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXIII Georeport na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi se vraćamo na srpsku spoljnu politiku, Crnu Goru, kao i na ulogu koju Hrvatska ima na Zapadnom Balkanu i u procesu proširenja. Spoljnopolitička megalomanija zvaničnog Beograda neka je vrsta atavizma jugoslovenskog nasleđa i Titove spoljne politike, od Nesvrstanih do prisnih odnosa sa američkom administracijom i sovjetskom nomenklaturom, naravno posle smrti Staljina. Paralelno, Crna Gora je prepoznala istorijsku priliku, prihvatila svoje dimenzije i mogućnosti i usredsredila se ka jedinom realnom i plodotvornom cilju: članstvu u EU. Hrvatska je, posle 35 godina bežanja od Balkana, shvatila da je to jedini region u kome nešto znači i otkrila da ne mora da bude samo letnja turistička destinacija. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U centru pažnje u ovoj epizodi je redefinisanje odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije i to da li je u pitanju samo tzv. "separacija" ili pravi razvod. Takođe, razjašnjavamo šta je zapravo američka “National Security Strategy” i zašto na nju treba gledati pre kao na “taktiku” ili “doktrinu", nego na strategiju. Dokument je manje važan nego što mu se daje na značaju, a reč je više o inteletkualnoj eleboraciji pojedinih geopolitičkih ideja i stavova nego o planu spremnom za implementaciju. Nijedna ozbiljna sila, a pogotovo ne Sjedinjene Američke Države, ne obajvljuje javno smernice svog delovanja a kamoli da svojim neprijateljima i rivalima stavlja do znanja šta želi da uradi. Kada velike sile obajvljuju detaljno svoje planove za budućnost, to po pravilu znači da oni ne odogovaraju stvarnim namerama. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi govorimo o Severnoj Koreji, svojevrsnom državno-ideološkom istorijskom hibridu budući da se radi o naslednoj teokratsko-komunističkoj diktaturi. U diplomatskim kuloarima se često kaže da ako ikada izbije treći svetski rat, to će se dogoditi na 38 paraleli koja deli Korejsko poluostrvo. Ne postoji nijedno drugo mesto na planeti na kojem se sudaraju sa takvim intenzitetom interesi dve supersile (Kina i SAD), dve regionalne sile (Rusija i Japan), i dva zakleta neprijatelja, Severna i Južna Koreja. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CX izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U centru pažnje su pokušaji za oživljavanje mirovnih pregovora za okončanje ruske invazije na Ukrajinu. Da bismo bolje razumeli stanje stvari na terenu i u trouglu Vašington – Brisel – Moskva, trebalo bi da imamo u vidu da je rusko-ukrajinski rat samo priprema terena za sukob SAD i Kine, a u sudaru između Vašingtona i Pekinga, Moskva će igrati važnu ulogu, mogla bi da bude čak „kingmaker“. To objašnjava, s jedne strane, popustljivost Trampove administracije, ali i maksimalističke zahteve Putina. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi fokusiramo se na odnos između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Dobra vest je da direktnog vojnog obračuna između SAD i Kine neće biti u bliskoj budućnosti. Loša okolnost je da dve strane nastavljaju sa tzv. procesom "decoupling" (razdvajanje) i da grozničavo traže načine kako da ne budu zavisne jedna od druge u strateškim sektorima poput retkih metala i minerala na jednoj strani i poluprovodnika na drugoj. Dok su Amerikanci i Kinezi međusobno zavisni, biće teže da dođe do ratnih okršaja. Ali kada "decoupling" bude kompletiran, vojni sukob bi mogao postati samo pitanje vremena. 🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast 🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍 Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Venecuela je ponovo u geopolitičkom fokusu, razapeta između interesa velikih sila i izmrcvarena višedecenijskom diktaturom Nikolasa Madura i njegovog harizmatičnog prethodnika Uga Čaveza. Čitava istorija Venecuele, od proglašenja nezavisnosti 1811. godine, protkana je krizama, sukobima, prevratima, građanskim ratovima, vojnim pučevima, diktaturama i „kaudiljima" (diktatori koji objedinjuju ulogu predsednika države i komandanta vojske). Madurov režim ima tri opcije pred sobom. Prva je otvoreni otpor Americi, uz oslanjanje na Kinu i Rusiju. Druga je pregovaranje i traženje diplomatskog rešenja. Treća je predaja – odnosno egzil. 🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast 🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍 Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Nastavljamo da se bavimo Evropom, ovog puta kroz njen specifičan odnos sa Sjedinjenim Američkim Državama. Evropljani su uplašeni, što bi rekao Štefan Cvajg, da će ostati bez svog "jučerašnjeg sveta" ne shvatajući da on više ne postoji, to jest da stanuje samo u njihovim sećanjima, predrasudama i zabludama. Evropa se boji promena jer je stara. Naš kontinent je stariji od svih koji nas okružuju, od nekih, poput Afrike, čak i duplo. Po logici stvari, stari ljudi se plaše promena jer u njima vide opasnost a ne priliku. U EU pričamo samo o budućnosti a ne o sadašnjosti, ne zato što budućnost pripada mladima, stvarno mlade ljude interesuje samo sadašnjost jer oni veruju da su besmrtni. Priča se o budućnosti jer su ljudi iznad 45 godina postali većina u dobrom delu EU članica. Amerikanci su ostali u Evropi posle Drugog svetskog rata jer su želeli da izbegnu treći svetski rat i u tome su uspeli. NATO nije osnovan zato što su Amerikanci voleli Evropljane, već…